МЕГДАН ВУЛА АЏИЋА И АХМЕТА КАВАЗА 1853 год

МЕГДАН ВУЛА АЏИЋА И АХМЕТА КАВАЗА 1853 год

Из гнијезда соколова
подиже чета једна
пут Сутјеске воде крену
освете је чета жедна.
Све биране мегданџије
слава им се свуда чула
под командом чета иде
капетана Аџић Вула.
А Вуле им ово рече:
"Херцег земља јадна плаче
ударили турци порез
харач дижу на хараче.
Турче ђецу,пале села
а ђевојке отимају
цркве руше а свјештенство
и попове убијају.
Пишти народ из окова
спаса нема а спас траже
Ахмет Каваз зулумћар је
понајвиши народ каже.
Осилио силан турчин
јунак кажу мимо друге
чету своју провест' смије
про' крвавог кланца Дуге.
Нема ока нит јунака
да пред њиме смије стати
а турчину омилило
сиротињу гонит, клати.
Па ме мука и невоља
и вапаји раје пеку
жа' ми јадну сиротињу
да је турске аге с'јеку.
Још ми јуче вијест стиже
да је Ахмет силу диг'о
редом пали села српска
у кањон је с' војском стиг'о.
А Сутјеску воду ледну
лешеви су преградили
а потоци низ точила
крвави су јуче били.
Па сад ајмо соколови
и нека нас срећа прати
потражимо ми Ахмета
да зулуме своје плати."
У Манастир Пивски прво
чета мала ова стиже
прекрсти се и причести
да је Богу тако ближе.
Па благослов када доби
од старога игумана
оде чета пут Сутјеске
на коњима планинама.
За три челе доспјели су
и у кањон чета сјури
пред њом јаше Аџић Вуле
мегданџија соко сури.
А хајдуци горски вуци
све Пивљани опробани
ђе се вјера и крст часни
и слобода земље брани.
Сви са Вулом прошли много
и бојеве и мегдане
нема силе да пред њоме
на пут смије да им стане.
А бусију заузели
све како им Вуле каза'
спремни к'о гром са небеса
да ударе на Каваза.
Докле чу се глас тамбуре
њиште коњи тутњи сила
и спартанска храбра војска
преда њом би зан'јемила.
Звче токе и оружје
таламбаси докле бију
страх уноси ко год гледа
турску силу и ордију.
Уљегоше међ' хајдуке
таман неђе по средини
но шта Вуле с' хајдуцима
у кањону тврдом чини.
Хајдуци су у бусији
сваки чека знак од Вула
докле се је и команда:
"Сад Пивљани!"- јака чула.
Пуче плотун џефердара
а ред први с коња паде:
"Сад на сабљу соколови!"
-команду им Вуле даде.
Наста метеж и галама
збуњени се турци бране
а хајдуци горски вуци
с'јеку сабљом отомане.
Крв се стаче низ стијене
кроз кањон се јека чује
а од вриске и повика
стогодишње шуме брује.
Звече сабље и ханџари
барјаци се гордо вију
крст и луна сијеку се
и одсудну битку бију.
Вуле храбри своју чету
халауче Ахмет турке,
"За крст часни!"-виче Вуле
Ахмет виче:" На хајдуке!"
Недић Јован загон чини
мимо друге на алата
к'о да оће да погине
и изгуби главу с врата.
Рашћерује зулумћаре
обијесне турке смиче:
"А напријед о Пивљани!"
са алата Јован виче.
А Пивљани ко вукови
кидисали загон чине
турке с'јеку али и њих
од турака доста гине.
Види Вуле злу судбину
и ако се храбро боре
да је тешко надјакати
то големо турско море.
Ко из земље ка' да ничу
на једнога по шестине
ко ће сили одољети
жа' му чета да му гине.
Па повика из свег гласа
а кроз кањон одјек чу се:
"Ђе је вођа турске чете
ево моје главе русе.
Ја сам Вуле Аџић лично
харабаша од хајдука
од кога вам многа була
и ханума зајаука.
Када сам им с'јеко браћу
ил' мужеве ил' синове
у црно су завиле се
од свијетле сабље ове.
Дугујем вам глава доста
дугујем вам много крви
ти Ахмете клео си се
у освету од свих први.
Па ево ти и прилике
никад нећеш имат' већу
па ако ти баста ајде
ја оступит знади нећу."
Хучи ледна вода испод
надвиле се греде љуте
Вулов позив изненади
остршћене арнауте.
И хајдуци затечени
преста с'јеча и звек рески
а тишина општа наста
у кањону у Сутјески.
Очекују шта ће бити
уз Вула је горска чета
тврд ослонац да му буду
турска сила уз Ахмета.
Док на другу страну тамо
оваква се ријеч чула:
"Ево Ахмет Каваз чека
на мегдану Аџић Вула!"
Сташе један с' прам другога
као соко сиви Вуле
страшна стаса а изгледа
као бедем карауле.
Па момачки стао пред а'њ
исукана јатагана
а прси му као страна
од Пруташа избраздана.
Мрка чела и погледа
а дугачка црна брка
страшно бјеше погледати
на овога див хајдука.
А и Ахмет ништа гори
сав у свили и кадиви
токе сјаје на прсима
турчин али соко сиви.
У рукама крива сабља
а сав балчак златан бјеше
ову сабљу за јунаштво
од цара му донијеше.
Очи пламте,чело мрко
к'о Арбанас силни Муса
очекује да хајдуку
данас падне глава руса.
Вуле први проговори:
"Чујеш ли ме о Ахмете
ево срећа јуначка нас
данас ође беже срете.
Ти ме тражиш и ја тебе
нашли смо се ево среће
удри први али знадни
бјежат' Аџић Вуле неће!"
"Стан хајдуче куда журиш
кад' ћеш брзо мртав бити
сабљом ћу те окованом
влаше данас докучити!"
Укрстише и оружје
шамлијанком Ахмет с'јече
а јатаган Вуле трго
ватра сипа,гвожђа звече.
Повикују турци бега
и Вулову главу траже
а хајдуци кликћу Вула
харамбашу свог кураже.
Сјеча наста два јунака
један другог надмудрује
Ахмет Каваз загон чини
Вуле вјешто одбацује.
Док у једном од налета
шамлијанком Ахмет ману
па по глави Вула шину
и грдну му зада рану.
Обранио Ахмет Вула
низ чело му крв се стаче
замућен му поглед бјеше
турчин виче и халаче.
"Сад се држи Аџић Вуле
поздрави се са свијетом
и са својом хајдучијом
и маленом твојом четом!"
Па полеће ко вук горски
ка хајдуку турчин иде
Вуле одби напад сабље
па турчину главу скиде.
Глава паде и одлеће
а труп оста још да стоји
крв из шије као извор
траву кропи,све обоји.
Још у руци сабља стоји
а из жила ваздух хучи
докле труп се затетура
и на црну земљу сручи.
Наста тајац и тишина
Вуле брише крв са очи
докле чета од хајдука
од весеља увис скочи.
"Аферим ти"-вичу турци
"Бог ти дао!"-чета збори
Вуле узе мртву главу
кад је диже проговори:
"Ево главе Ахмет бега
нек је турци добро виде
да се прича Вуле Јоков
харамбаша да је скиде.
А ви турци ајте дома
своје мртве покупите
запамтите не смијете
зулум раји да чините!"
Ту се чете раздвојише
своје мртве покопаше
рањенијем хајдуцима
ране одмах замоташе.
Кад се чета одморила
оде Пиви пред њом Вуле
остадоше за Ахметом
у херем да цвиле буле.
Турци да га кастигају
што под Вулов ханџар паде
раја Вулу захваљује:
"Бог нека ти добро дад'е!"
А Вуле је главу русу
обијесног Ахмет бега
на Цетиње посл'о књазу
да се знад'е ко је њега.
На мегдану посијеко
и под чији ханџар паде
за заслуге ове књаз му
капетанско звање даде.