НА ЛАЂИ СМРТИ

 У усташком логору 21.04. 1945. године страдао је мученичком смрћу Војвода Павле Ђуришић- СЛАВА МУ








НА ЛАЂИ СМРТИ

Гледа Павле са усташке лађе
Шта му војску изненада снађе
И његове официре вјерне
Од остале војске одвојене
Ђе их џелат на ломачу спрема
 
А оружја ни на једном нема
Свезаније рука наопако
И камен би за њима заплако
Свијет им се око главе врти
Када лађу угледаше смрти
Сви Душана Кривокапић куну
Аврам Бошка, Дрљевић Секулу
Што им пелин и чемер скуваше
Да их лакше повежу усташе
Јуче бјеху муње и громови
Данас сужњи и тужни робови
Трпе страшне ударце и муке
Док им вежу са жицама руке
Крв из уста и носа им лије
Пет џелата пушкама их бије
Сваки земљи посрће и пада
Ал јунаке не оставља нада
Један другом леђа окретају
И ударце ногам узвраћају
Док јунаке на лађу угоне
Вилице им кундацима ломе
Мало који може да говори
Данас мрави јуче соколови
Што крилаше небу у облаке
Разгонише хрватске дивљаке
Партизане, Швабе и усташе
А данас се само једног плаше
Што нож оштри да им очи вади
Шта Секула несретни уради
Што јунаке заведе и смете
Да се змије орловима свете
Ни на једном капе ни кокарде
Чупају им бркове и браде
Псују краља и мајку четничку
И ваде им душу мученичку
Сијеку им носеве и уши
Сваки редом у крви се гуши
Разбијене вилице и главе
Крв им тече низ груди крваве
За битке се изгубљене свете
Свуд им зуби из вилица лете
Војводама највише пријете
На Павлу се редају џелати
И пријете да ће га дерати
Остојићу руке одсијећи
Баћевића на ватри испећи
Па га бацит змијам у тамницу
Као што су попа Радојицу
Што су борбе витешке водили
И усташке хорде разгонили
По Лијевчу и око Врбаса
А још вичу изнемогла гласа
У усташком бијесу и пиру
„За Србију“ а скоро умиру
На очи им помрчина пала
Лађа смрти када је пристала
Са двадесет црних пратиоца
Пред капију страшног Јасеновца
Прихвати их управа логора
А тек бјеше осванула зора
Сваког буде са гвозденом шином
Жива Павла полише бензином
И џелат га одвоји у страну
Али прије него огањ плану
Ногом шину усташу Хрвата
Опсова му Степинца и Анта
И завика кад крвника шину
„Вако српски равногорци гину
Ја сам рђо Васојевић славни“
И црни се џелат обезнани
И на земљу крваву обори
Док се Павле у огањ претвори
Кад га пламен и дим обавише
Неста гласа и преста да дише
Кад посрну и на земљу паде
Само угљен од њега остаде
А остале камама поклаше
Кад започе згибеније наше
Што не поби усташка сатнија
Оно поби Тито и партија.
 

ЉУБАН ДУКА

Песник Василије од Семберије

Чича Дражи
Ударио Србин на Србина
у јунаку издајника траже,
док у земљи преврћу се кости.
мученика, ђенерала Драже.

Коме смета кокарда и брада
а Србија, кад је сложна била,
када не зна шта ће од свог јада,
засмета јој Дражина герила.

Чича Дражо ни гроба, ни крста,
пишем ово са сузом на лицу,
комуниста не зна за три прста,
Бог ће твога казнити убицу.

За краља и отаџбину милу,
ти си стао уз раме Гаврилу,
Обилићу,Ђорђу Петровићу,
ти још живиш у Српскоме бићу.

Убише те ал оста идеја,
за коју се и дан данас боре,
они што су вечно јој одани,
Четници са твоје Равне Горе.

              
       Песник Василије од Семберије

МИЛИСАВ М. РАЈКОВИЋ: Јади у Захумљу

Изнад Хума стало Сунце јарко,
Па се чуду начудит не може.
Шта је Сунцу о Господе Боже!
Није више као прије жарко?

Гаврану су дојадили јади,
Па је граном очи заклонио;
Он је јутрос изнад Гацка био
И видио што се тамо ради.

Ухватили Петра Зимоњића,
На дедовом чувеноме двору;
Тестером га режу у обору
И сеири банда Павелића…

Напунише пештери и кланце;
Крв невина стигла је до мора,
Плаче, јечи, Србинова гора,
Без помоћи стегнута у ланце.

Никог нема да нам бол ублажи,
Никог нема да окове скида,
Никог нема да нам ране вида…
Кога Србин у свијету тражи?

Где је Душан да Српство уреди,
Где је Милош да нам пут покаже,
Где је Марко кога душе траже,
Где су српски светитељи седи?

Где је Раде да опише јаде,
Где је Ђорђе, где је српска слога?
Сложно роде са вером у Бога
Растргоше Српство на комаде.

ИЗВОР: http://pobori.blogspot.ba