Књижевник Милорад Шаровић
На слици су остаци цркве и џамије које је саградио Ненад (Хасан паша Предојевић) у Билећи и Приметна гомила која се и дан данас налази у билећком крају.
ДАНАК У КРВИ(Ненад - Хасан паша Предојевић)Послушајте браћо моја милаЈедну причу што је некад билаУ вријеме османске државеЈедну причу ужаса и стравеШто се деси крај града БилећеА никад се заборавит' нећеКако књиге староставне збореЈедне ноћи испред саме зореНавалише Турци зулумћариНа завичај Светог Саве стариПа окрећу кроз тврду БилећуДа Крст Часни затру и СвијећуКуд пролазе не остаје ништаА најцрње урадише јадеОдводећи Јањичаре младеЗла судбина сваку кућу снађеУ којој се мушко чедо нађеНе одводе редом, него бољеПа пустоше уз Билећко пољеКад пијевци огласише зоруТурци бише према ПријеворуТу дозваше пријеворског КнезаШто је био за харач им везаНаредише доведи дјечакеУ том часу закукаше мајкеСам кнез Јован шест синова имаАл' нељудски предлаже ТурцимаДа ће Ненад син брата НиколеБоље турске изучити школеПа да њега Цариграду водеА да другу ђецу ослободеПоштујући сугестију КнезаТурчин скочи те Ненада свезаПа га диже и у сепет ставиА мајку му у црнину завиКад караван крену уз КоритаКукњава се зачу страховитаНенадова мајка косе мрсиА шакама бије се у прсиМоли Турке да јој сина дајуАли они за то и не хајуНо хитају кроз Гатачко пољеДа и тамо направе невољеПале куће и плијене крдаДок пређоше пр'о Чемерна брдаА одатле низ фочанску џадуКоја води према ЦариградуНа чемерској висоравни хладнојБи крај пута једној мајци јаднојПа се врну препуна чемераДа упита Јована ђевераШта учини те братића дадеА ти са шест синова остадеПа га куне, у камен затуцаЈер остаде без својега сунцаНо се нада у свога јединцаДа ће некад посјетити стрицаКад добије звање турског пашеПа са војском Билећи дојашеДа он пита рођенога стрицаШто одвоји од мајке јединцаПредојевић Јован снахи велиСвојој дјеци нико зло не желиПа не могах ни ја своју датиА ако се Ненад 'вамо вратиОн ће бити Везир или ПашаПа ће тако дична лоза нашаБити примјер свијем племенимаУ наредним бурним временимаСнаха врисну па на њега писнуА десницу изнемоглу стиснуПа говори поганом ђеверуИздао си и Бога и ВјеруАко Бог да па се Ненад вратиИ теби ће мајка закукатиА пошто је исти као отацТи ћеш бити набијен на колацЈер нијеси заслужио бољеПа припремај и зашиљи кољеОста мајка у тузи и јадуСин јој Ненад већ у ЦариградуА пошто би' од другијех бољиЦар му даде да ради по вољиОн је брзо постануо ПашаПа пред војском Билећи дојашаСвоју силну војску улогориБлизу села ђе му бјеху двориПа он крену кућу да обиђеУспут баку уплакану виђеСједи стара крај једног дувараА Паша јој 'вако проговараСјаха с коња и назва јој БогаИ пита је има л' иког свогаА старица говори му 'вакоСве је по ме' пошло наопакоМуж ми умро а сина одвелиНити живим, нити ме смрт желиПа те молим незнани јуначеДа ми душа за њима не плачеТи ме убиј и стару сахраниИспод сренсле на западној страниПа да могу виђет из те странеКад мој Ненад својој кући банеИ дојаше кроз наше окрајкеДа нагази на гроб своје мајкеДа ту сјаше и камен цјеливаЈер му мајка више није живаПаша клекну па јој проговараЈа сам Ненад моја мајко стараСвоју мајку убити не могуСамо могу захвалити БогуНа овоме поклону и даруШто затекох своју мајку старуПа је љуби у лице старачкоОна њега у чело јуначкоА милује Ненадову косуПа ријеку врелих суза просуОд радости престаде рад срцаКад је свога видјела јединцаИ брзо је пребољела мукеА Ненад је дочека на рукеОнда Ненад горке сузе пролиЈер се мајка неизмјерно волиПа сахрану велику припремиСвоју мајку хришћански опремиГроб окади и крст на њег' ставиКао сваки Херцеговац правиОнда оде да стрица потражиПа да срцу горчину ублажиКад га нађе мрко га погледаПа га онда џелатима предаА они га за колац свезашеПа га онда каменоват' сташеПаша први даде камен стрицуНек запамти како је јединцуКад га отму из мајчиног крилаДок стриц мисли да је нека силаАли сила кратког је временаПа свак дође до свога бременаА стриц Јован дође до каменаИ наредних стотине годинаКо год иде пр'о ових подинаСви по један тешки камен метнуНа стричеву гомилу ПриметнуКоја и дан данас тамо стојиИ минуле вијекове бројиА стајаће као опоменаИ кроз дуга будућа временаХасан паша ту застао нијеНо поведе своје АкинџијеНа два мјеста код града БилећеТе с великим радовима крећеПа сагради цркве и џамијеКао паша Соколовић пријеШто сагради Ћуприју на ДриниПа су ближи Богу на висиниСваки камен који узидашеЈањичари што посташе пашеЗакон правде тако поставишеПа се тако оба прославишеА вријеме и правда нек судиКо су људи а ко су нељуди. Књижевник Милорад Шаровић
ДАНАК У КРВИ
(Ненад - Хасан паша Предојевић)
Послушајте браћо моја мила
Једну причу што је некад била
У вријеме османске државе
Једну причу ужаса и страве
Што се деси крај града Билеће
А никад се заборавит' неће
Како књиге староставне зборе
Једне ноћи испред саме зоре
Навалише Турци зулумћари
На завичај Светог Саве стари
Па окрећу кроз тврду Билећу
Да Крст Часни затру и Свијећу
Куд пролазе не остаје ништа
А најцрње урадише јаде
Одводећи Јањичаре младе
Зла судбина сваку кућу снађе
У којој се мушко чедо нађе
Не одводе редом, него боље
Па пустоше уз Билећко поље
Кад пијевци огласише зору
Турци бише према Пријевору
Ту дозваше пријеворског Кнеза
Што је био за харач им веза
Наредише доведи дјечаке
У том часу закукаше мајке
Сам кнез Јован шест синова има
Ал' нељудски предлаже Турцима
Да ће Ненад син брата Николе
Боље турске изучити школе
Па да њега Цариграду воде
А да другу ђецу ослободе
Поштујући сугестију Кнеза
Турчин скочи те Ненада свеза
Па га диже и у сепет стави
А мајку му у црнину зави
Кад караван крену уз Корита
Кукњава се зачу страховита
Ненадова мајка косе мрси
А шакама бије се у прси
Моли Турке да јој сина дају
Али они за то и не хају
Но хитају кроз Гатачко поље
Да и тамо направе невоље
Пале куће и плијене крда
Док пређоше пр'о Чемерна брда
А одатле низ фочанску џаду
Која води према Цариграду
На чемерској висоравни хладној
Би крај пута једној мајци јадној
Па се врну препуна чемера
Да упита Јована ђевера
Шта учини те братића даде
А ти са шест синова остаде
Па га куне, у камен затуца
Јер остаде без својега сунца
Но се нада у свога јединца
Да ће некад посјетити стрица
Кад добије звање турског паше
Па са војском Билећи дојаше
Да он пита рођенога стрица
Што одвоји од мајке јединца
Предојевић Јован снахи вели
Својој дјеци нико зло не жели
Па не могах ни ја своју дати
А ако се Ненад 'вамо врати
Он ће бити Везир или Паша
Па ће тако дична лоза наша
Бити примјер свијем племенима
У наредним бурним временима
Снаха врисну па на њега писну
А десницу изнемоглу стисну
Па говори поганом ђеверу
Издао си и Бога и Вјеру
Ако Бог да па се Ненад врати
И теби ће мајка закукати
А пошто је исти као отац
Ти ћеш бити набијен на колац
Јер нијеси заслужио боље
Па припремај и зашиљи коље
Оста мајка у тузи и јаду
Син јој Ненад већ у Цариграду
А пошто би' од другијех бољи
Цар му даде да ради по вољи
Он је брзо постануо Паша
Па пред војском Билећи дојаша
Своју силну војску улогори
Близу села ђе му бјеху двори
Па он крену кућу да обиђе
Успут баку уплакану виђе
Сједи стара крај једног дувара
А Паша јој 'вако проговара
Сјаха с коња и назва јој Бога
И пита је има л' иког свога
А старица говори му 'вако
Све је по ме' пошло наопако
Муж ми умро а сина одвели
Нити живим, нити ме смрт жели
Па те молим незнани јуначе
Да ми душа за њима не плаче
Ти ме убиј и стару сахрани
Испод сренсле на западној страни
Па да могу виђет из те стране
Кад мој Ненад својој кући бане
И дојаше кроз наше окрајке
Да нагази на гроб своје мајке
Да ту сјаше и камен цјелива
Јер му мајка више није жива
Паша клекну па јој проговара
Ја сам Ненад моја мајко стара
Своју мајку убити не могу
Само могу захвалити Богу
На овоме поклону и дару
Што затекох своју мајку стару
Па је љуби у лице старачко
Она њега у чело јуначко
А милује Ненадову косу
Па ријеку врелих суза просу
Од радости престаде рад срца
Кад је свога видјела јединца
И брзо је пребољела муке
А Ненад је дочека на руке
Онда Ненад горке сузе проли
Јер се мајка неизмјерно воли
Па сахрану велику припреми
Своју мајку хришћански опреми
Гроб окади и крст на њег' стави
Као сваки Херцеговац прави
Онда оде да стрица потражи
Па да срцу горчину ублажи
Кад га нађе мрко га погледа
Па га онда џелатима преда
А они га за колац свезаше
Па га онда каменоват' сташе
Паша први даде камен стрицу
Нек запамти како је јединцу
Кад га отму из мајчиног крила
Док стриц мисли да је нека сила
Али сила кратког је времена
Па свак дође до свога бремена
А стриц Јован дође до камена
И наредних стотине година
Ко год иде пр'о ових подина
Сви по један тешки камен метну
На стричеву гомилу Приметну
Која и дан данас тамо стоји
И минуле вијекове броји
А стајаће као опомена
И кроз дуга будућа времена
Хасан паша ту застао није
Но поведе своје Акинџије
На два мјеста код града Билеће
Те с великим радовима креће
Па сагради цркве и џамије
Као паша Соколовић прије
Што сагради Ћуприју на Дрини
Па су ближи Богу на висини
Сваки камен који узидаше
Јањичари што посташе паше
Закон правде тако поставише
Па се тако оба прославише
А вријеме и правда нек суди
Ко су људи а ко су нељуди.
Књижевник Милорад Шаровић
Нема коментара:
Постави коментар