Стари Вујадин

Стари Вујадин

Ђевојка је своје очи клела:
„Чарне очи, да би не гледале!
„Све гледасте, данас не виђесте,
„Ђе прођоше Турци Лијевњани,
„Проведоше из горе хајдуке:
„Вујадина са обадва сина;
„На њима је чудно одијело:
„На ономе старом Вујадину,
„На њем’ бињиш од сувога злата,
„У чем паше на диван излазе;
„На Милићу Вујадиновићу,
„Још је на њем’ љепше одијело;
„На Вулићу брату Милићеву,
„На глави му чекркли челенка,
„Баш челенка од дванаест пера,
„Свако перо по од литру злата.”
Кад су били бијелу Лијевну,
Угледаше проклето Лијевно,
Ђе у њему бијели се кула,
Тад’ говори стари Вујадине:
„О синови, моји соколови!
„Видите ли проклето Лијевно,
„Ђе у њему бијели се кула?
„Онђе ће нас бити и мучити:
„Пребијати и ноге и руке,
„И вадити наше очи чарне;
„О синови, моји соколови!
„Не будите срца удовичка,
„Но будите срца јуначкога,
„Не одајте друга ни једнога,
„Не одајте ви јатаке наше,
„Код којих смо зиме зимовали,
„Зимовали, благо остављали;
„Не одајте крчмарице младе,
„Код којих смо рујно вино пили.
„Рујно вино пили у потаји.”
Кад дођоше у Лијевно равно,
Метнуше их Турци у тавницу, 
 Тавноваше три бијела дана,
Док су Турци вијећ’ вијећали
Како ће их бити и мучити;
Кад прођоше три бијела дана,
Изведоше старог Вујадина,
Пребише му и ноге и руке;
Кад стадоше очи вадит’ чарне,
Говоре му Турци Лијевњани:
„Казуј, курво, стари Вујадине:
„Казуј, курво, дружину осталу,
„И јатаке, куд сте доходили,
„Доходили, зиме зимовали,
„Зимовали, благо остављали;
„Казуј, курво, крчмарице младе,
„Код којих сте рујно вино пили,
„Пили рујно вино у потаји?”
Ал’ говорили стари Вујадине:
„Не лудујте, Турци Лијевљани!
„Кад не казах за те хитре ноге,
„Којено су коњма утјецале;
„И не казах за јуначке руке,
„Којено су копља преламале
„И на голе сабље ударале;
„Ја не казах за лажљиве очи,
„Које су ме на зло наводиле
„Гледајући с највише планине,
„Гледајући доље на друмове,
„Куд пролазе Турци и трговци.”