Марко Краљевић и соко

 

Разбоље се Краљевићу Марко
    Покрај пута друма јуначкога,
    Више главе копље ударио,
    А за копље Шарца привезао,
    Још говори Краљевићу Марко:
    „Ко би мене воде напојио,
    „Ко ли би ми ладак начинио,
    „Тај би души мјесто уфатио.”
    Ту допаде соко тица сива,
    У кљуну му воде доносио,
    Па је Марка воде напојио;
    Над Марком је крила раскрилио,
    Па је Марку ладак начинио:
    Још говори Краљевићу Марко:
    „О соколе, сива тицо моја!
    „Какво сам ти добро учинио,
    „Кад си мене воде напојио
    „И кад си ми ладак начинио?”
    Соко тица одговара Марку:
    „Не будали, Краљевићу Марко!
    „Кадно бјесмо на Косову бојном,
    „Тешки бојак ми с Турци трпљесмо,
    „Онда Турци мене уфатише,
    „Оба моја крила одсјекоше;
    „Ти си мене уфатио, Марко,
    „Метнуо ме на јелу зелену,
    „Да ме Турски коњи не сатару,
    „И јуначка меса наранио
    „И црвене крви напојио;
    „Ту си мене добро учинио.”