ПОКОЉ У ПРЕБИЛОВЦИМА

 

ПОКОЉ У ПРЕБИЛОВЦИМА

(према писму италијанског генерала Александра Лузана Мусолинију)

 

Послушајте моји Херцеговци

Страшну причу звану Пребиловци

Да остане као опомена

Кроз будући вакат и времена

И сви редом Срби нека чују

За усташку у њедрима гују

Која пуни јаме и логоре

На Балкану уз Јадранско море

С благословом Папе и Хитлера

И Јосипа Броза пролетера

Српски народ из крша љутога

А уз помоћ Светаца и Бога

Опстао је у тијем кршима

Пред пашама и пред дервишима

Кроз читавих пола миленија

А о чему пише историја

И тако би и на даље било

Да се Српство није удружило

У Државу с народом хрватским

Још га части загрљајем братским

Па га спаси да се не утопи

И швапска га чизма не поклопи

Но то не би свето усташама

Па кренуше маљем и камама

И осталим дивљачким алатом

Удружени са Хитлером братом

Да побију Србе и покољу

И испуне Поглавнику вољу

Након једног страшног сазнанија

Оде писмо за Мусолинија

Које пише крај српских мртваца

Александар из Пребиловаца

'Талијански генерал Лузано

Што је тамо изненада бан'о

Па протокол прекрши и права

Због дјечијих одсјечених глава

Које нађе у основној школи

Јер га срце због призора боли

"Кад угледах дјечија тијела

А ни једног не бјеше цијела

Мала дјеца одрубљених глава

Учитељка крај катедре спава

Сва у крви са тридесет рана

Несрећница бјеше силована

Наочиглед сто двадесет ђака

Од монструма неумних лудака

То је призор ужаса и страве

Све су клупе у школи крваве

Мала рука књигу загрлила

А сваку је ђачка крв залила

Из утроба ове дјеце мале

Усташе су срца ишчупале

А цријева исукали танка

Преко клупа про закланих ђака

Па их онда у облику врпца

Привезали за невина срца

А чивије у срца заболи

Да прославе злочинци у школи

Невиђено помрачење ума

И лудило усташких монструма

Још у углу у крвавој школи

Видјех врећу разасуте соли

Са којом су животиње ове

Током клања солили вратове

Своју жртву клали натенане

Да би теже подносила ране

Кад сам крен'о да напустим школу

У великом и страшноме

болу

И уз тешко психолошко стање

Начуо сам дјечије кркљање

Два војника испод мртвих ђака

Извукоше једнога дјечака

Што је био у самртном ропцу

И живот му висио о концу

Гркљан му је на пола пререзан

А језик му за вилице везан

Десна рука бјеше одсјечена

А цријева вире и слезена

Једва смо га ставили у кола

А за нама остала је школа

Са сто двадес' закланијех ђака

Да им кука довијека мајка

Кад смо малог у живот вратили

Из његове приче смо схватили

Све детаље покоља овога

И крвавог пира усташкога

Како дјечак преживјели вели

Злочинци су оркестар довели

Од мјештана чапљинских цигана

Уз музику дјеца су поклана

И уз звуке циганске тамбуре

Крв невина и мозак да цуре

Па још прича невино дијете

За усташке оштре бајонете

Како су га клале иза врата

Па како су његовога брата

Распорили па онда заклали

А двије им сестре силовали

Тако редом неколико сати

Нико не би да у школу сврати

То усташе крволочне знаше

Па не сташе док их све поклаше"

Сто двадесет малих мученика

С благословом једнога жупника

Сном вјечнијем у Чапљини спава

Мртва чета одсјечених глава

У српскоме селу Пребиловци

У коме су многи Херцеговци

Пострадали као ови ђаци

Само зато што су Православци

" Не могу ти описати Дуче

Трагедију коју виђех јуче"

Па му даље у писму настави

"Овај мали кад се опорави

Побјег'о је због наше непажње

Нађосмо га послије потражње

Бјеше заклан на кућноме прагу

Јер сам касно послао потрагу

Још хиљаду становника села

Неретва је вода однијела

А јаме су напуњене разне

Па ниједне ође нема празне

Но из сваке Српске кости вире

И крв људска кључа и извире

На срамоту трулог човјечанства

Па и нашег несрећнога царства

Ако одмах не дигнемо руке

Од усташког покоља и бруке

Кад будемо једном поражени

С усташама бићемо кажњени

Јер нијесмо учинили ништа

Да Србима спасимо огњишта"

Да је било таквих генерала

Многа Српска глава би остала

А да многи бјеше 'вако кадар

Да уради што и Александар

Мање би се напунило јама

И усташких крвавило кама

Ма и после његовог апела

Смањише се монструозна дјела

Јер су отад многи 'Талијани

Што су били на усташкој страни

Увидјели да то добро није

Па штитили Србе Далмације

А за то им треба рећи хвала

Преко струна светијех гусала.

 

Књижевник Милорад Шаровић