НА ЛАЂИ СМРТИ

 У усташком логору 21.04. 1945. године страдао је мученичком смрћу Војвода Павле Ђуришић- СЛАВА МУ








НА ЛАЂИ СМРТИ

Гледа Павле са усташке лађе
Шта му војску изненада снађе
И његове официре вјерне
Од остале војске одвојене
Ђе их џелат на ломачу спрема
 
А оружја ни на једном нема
Свезаније рука наопако
И камен би за њима заплако
Свијет им се око главе врти
Када лађу угледаше смрти
Сви Душана Кривокапић куну
Аврам Бошка, Дрљевић Секулу
Што им пелин и чемер скуваше
Да их лакше повежу усташе
Јуче бјеху муње и громови
Данас сужњи и тужни робови
Трпе страшне ударце и муке
Док им вежу са жицама руке
Крв из уста и носа им лије
Пет џелата пушкама их бије
Сваки земљи посрће и пада
Ал јунаке не оставља нада
Један другом леђа окретају
И ударце ногам узвраћају
Док јунаке на лађу угоне
Вилице им кундацима ломе
Мало који може да говори
Данас мрави јуче соколови
Што крилаше небу у облаке
Разгонише хрватске дивљаке
Партизане, Швабе и усташе
А данас се само једног плаше
Што нож оштри да им очи вади
Шта Секула несретни уради
Што јунаке заведе и смете
Да се змије орловима свете
Ни на једном капе ни кокарде
Чупају им бркове и браде
Псују краља и мајку четничку
И ваде им душу мученичку
Сијеку им носеве и уши
Сваки редом у крви се гуши
Разбијене вилице и главе
Крв им тече низ груди крваве
За битке се изгубљене свете
Свуд им зуби из вилица лете
Војводама највише пријете
На Павлу се редају џелати
И пријете да ће га дерати
Остојићу руке одсијећи
Баћевића на ватри испећи
Па га бацит змијам у тамницу
Као што су попа Радојицу
Што су борбе витешке водили
И усташке хорде разгонили
По Лијевчу и око Врбаса
А још вичу изнемогла гласа
У усташком бијесу и пиру
„За Србију“ а скоро умиру
На очи им помрчина пала
Лађа смрти када је пристала
Са двадесет црних пратиоца
Пред капију страшног Јасеновца
Прихвати их управа логора
А тек бјеше осванула зора
Сваког буде са гвозденом шином
Жива Павла полише бензином
И џелат га одвоји у страну
Али прије него огањ плану
Ногом шину усташу Хрвата
Опсова му Степинца и Анта
И завика кад крвника шину
„Вако српски равногорци гину
Ја сам рђо Васојевић славни“
И црни се џелат обезнани
И на земљу крваву обори
Док се Павле у огањ претвори
Кад га пламен и дим обавише
Неста гласа и преста да дише
Кад посрну и на земљу паде
Само угљен од њега остаде
А остале камама поклаше
Кад започе згибеније наше
Што не поби усташка сатнија
Оно поби Тито и партија.
 

ЉУБАН ДУКА