МИХАИЛОВИЋ ЈЕЛИЦА - ЖЕНА СВИЈЕТЛОГА ЛИЦА
Гусле моје светињо велика
Инструменту тврђи од челика
Јер вас ништа саломило није
У крвавом паклу историје
Од постанка до данашњих дана
Струна ваша није покидана
Но и даље милозвучно јечи
И Србина од мука лијечи
На вашу је затегнуту длаку
Пјесник стављ'о љуту рану сваку
Од Косова а и прије њега
Па му звука не би милијега
Свака рана што је вама дата
Гудалом је била извидата
Глас гусларев из грла бијела
Слушала је Европа цијела
Што дорасла ни по чему није
Величини српске историје
Зато гусле скидам с чивилука
Јер ме гони невоља и мука
Да опјевам једну српску жену
Што је била у тешком времену
Прогоњена и малтретирана
И праћена небројено дана
Затварана а и злостављана
А једина "кривица" је њена
Што је била Чича Драже жена
Кад крвници на Дражу пуцаше
По наредби Јосипа усташе
И убише честитога борца
Највећега српског Равногорца
Сво се Српство нађе у невољи
Јер и даље врше се покољи
Невини се људи убијају
Што безбожни систем не признају
Па се многи у шуму одмећу
Удбаши им "кривице" подмећу
А Јосип их убија и гони
Куће пали а чељад прогони
Па логоре направио разне
На отоке у приморју празне
Гдје затвара Србе као овце
Тако прави нове Јасеновце
Ђе ће Србе мучити и клати
Ко не слуша, главом ће да плати
Зло вријеме у Србију дође
А мртав јој Вожде Карађорђе
Краљ далеко тамо у Лондону
А усташа на Његовом трону
А уз њега српске издајице
Свога рода сиње кукавице
Па му служе против своје браће
Због њих многа мајка закукаће
Међу њима прва је Јелица
Горке сузе брисала са лица
Јер остаде без мушкијех глава
Прво без свог сина Војислава
А онда јој мужа Драгољуба
Смаче Тито и његова Удба
У рату је три пута хапшена
Ова храбра непокорна жена
И тако се нашла у тамници
У злогласном логору Бањици
Ту је била с двоје дјеце своје
Која са њом ропске дане броје
А одакле многи не изађе
Него своју грдну смрт пронађе
Но Јелица са помоћи Бога
Изашла је из логора тога
А не слути да ће и слобода
Бити логор за њу све до гроба
Јер је Удба прогони и прати
Срамоти је и свукуда блати
Па јој нуде папир да потпише
Да Дражина жена није више
И да га се пред свима одрекне
Да слободу ужива и стекне
Па ће тако бити поштеђена
Кад не буде "издајнику" жена
А Јелица лица свијетлога
Вјерујући у Дражу и Бога
Одговор им у лице исприча:
"Мој је Дража Равногорски Чича
За вас свије човјек и геније
Он издајник ни по чему није
Него јунак бољи од вас свије
Он је витез и све је у праву
Невину сте одрубили главу
Али џаба, он и даље живи
Ви сте вране, а он Соко Сиви
А ја као његова супруга
Часна жена и Божији слуга
Поштоваћу свога брачног друга
Све док куца срце у грудима
А такве ћу сматрат' нељудима
Убицама сопственог народа
Ви сте шака муља и изрода
Што сте образ дали за вечеру
И служите Брозу пролетеру
Који српске државе комада
А у српској престоници влада
Јелица је због ових ријечи
Показала да је образ пречи
Поштење јој као злато сија
Па се са њом дичи фамилија
А посебно најближи потомци
Сва Србија и сви Равногорци!
Књижевник Милорад Шаровић
Нема коментара:
Постави коментар