САБОР ВИЛА НАГОРКИЊА-написао књижевник Милорад Шаровић, 2018. Љ.Г.

 Књижевник Милорад Шаровић, 2018. Љ.Г.

  САБОР ВИЛА НАГОРКИЊА

Састале се виле у планини

На сабору у ледној пећини

Сабор води Нагоркиња вила

Што је с Марком Краљевићем била

Уз њу сестра вила са Мојковца

И бијела вила са Граховца

Ту је вила са Љевишких страна

Онда једна са Кајмакчалана

Па њихова сестра с Леотара

Крај ње сјела вила од Вардара

До ње једна из Васојевића

Ту је вила из Бјелопавлића

Онда вила из племена Куча

Што са Марком Миљановим руча

Па по једна с Његуша и Цуца

Пристигоше до изласка сунца

Онда кршна вила са Голије

Ни Никшићка изостала није

Па сестре јој с Дурмитора двије

Ту је горска вила с Романије

Ни Гатачка закаснила није

Са Косова стигло седам вила

Осим главне што је с Марком била

Ту су двије с равне Шумадије

Па представник вила Семберије

Једна дошла с Триглава планине

Онда она с јуначке Сомине

Пристигла им вила с Дубровника

И сестра јој с Мостарског плочника

Ту је вила од града Солуна

На њој Света Душанова круна

Једна вила стигла је са Скадра

Па по једна са Цера и Јадра

С вилом горском са Вучијег дола

У пратњи су два сива сокола

Ту је вила с равног Невесиња

Па Задранка са брда Бибиња

Па по једна из других крајева

Све у пратњи огњених змајева

И орлова бијелијех крила

Што су пратња Нагоркиња вила

Нијесу се сретале одавно

Шест стотина љета има равно

И тридесет година још више

Па се виле на сабор скупише

Да изнесу на овом састанку

Србинову судбу наопаку

Од Косова до данашњих дана

Колико је задобио рана

Што од свога - што ли од душмана

Равногорска вила поче 'вако

Вријеме је зло и наопако

Мрачне силе владају свијетом

Ко зна шта ће бити са Планетом

Па је данас нама главна тема

Зашто Србин спава и дријема

Што се горем од себе покори

Предаде се и прошлост обори

Удвара се „западном“ душману

А свог брата одбаци у страну

Што државу своју раскомада

Па да лакше над Србином влада

И уводи сатанске законе

Па зла јутра свићу роду моме

Онда вила с Равне горе виче

О Србине тешки мучениче

Колике си прошао голготе

И страдање без трунке срамоте

Да се дигну твоји славни преци

Причали би овој данас дјеци

Како су се витешки борили

Да би Српску државу створили

И како би горко заплакали

Кад би ову пропаст угледали

Јер од Земље за коју су пали

Остао је само комад мали

Због неслоге и Српских подјела

И душманских крвавих злодјела

А најдубљу ископа нам раку

Србин који стави петокраку

С којом крену да убија Бога

Па од брата крену рођенога

А служећи три тешка олоша

Павелића, Јосипа и Моша

То је нама друга грдна рана

Равна оној с Видовога дана

Па преклињем Србина свакога

Да не изда никад брата свога

Јадни Срби у више држава

А људска им ускраћена права

Јаму копа брат рођеном брату

Ропски јарам док му је на врату

Сестре моје нагоркиње виле

Ви сте свуда стизале и биле

И сваку сте невољу пратиле

Па вас молим као сестре миле

Да на овом данашњем сабору

На сестринском нашем разговору

Испричате оно што вас мучи

И шта славу Србинову скучи

Долазите из разних крајева

Гдје је доста вила и змајева

И гнијезда Српских соколова

Гдје је била Земља Душанова

Које данас на мапама нема

Па се Српско истребљење спрема

Да л' имамо снаге и можемо

Тој пропасти да се одупремо?

Наста' тајац у пећини ледној

Све гледају према вили једној

На којој је црна роба нова

То је Горска вила са Косова

Устаде се ова љепотица

Сва у црном уплакана лица

Па поздрави своје сестре драге

Уз уздахе и ријечи благе

Ја сам јутрос зором поранила

Да бих данас с вама прозборила

Кренула сам са Газиместана

Гдје је Кнеже допануо рана

Ђе су многе Српске главе пале

И безбројне мајке закукале

Ту ђе Милош распорио Цара

Велика се Албанија ствара

А Срби се прогоне и кољу

По Светоме Лазаревом пољу

Све нас мање на тој Земљи има

Па ће брзо припас' душманима

Но вас молим сестре моје драге

Док још Србин има мало снаге

Да кумите Србе у свом крају

Нека братску слогу сачувају

Која ће нам требат' брзих дана

На сабору код Газиместана

Одакле се види Поље славно

Метохија и Косово равно

Само слога спасити га може

И милосни на висини Боже

Онда вила бесједити стаде

Дурмиторској вили ријеч даде

Што поносно узе ријеч дату

Сва у свили и сувоме злату

Плетенице на вр' главе веже

Докле срце у грудима стеже

Јер долази из Земље јунака

Из земана Миљанова Марка

И бесмртног Владике Његоша

А какав је вакат данас доша'

Хоће вили срце да откаже

Јер се с овом несрећом не слаже

Да су Срби постали мањина

Тамо ђе им бјеше постојбина

Шта је данас витешко Цетиње

Ко то руши Ловћен и Светиње

За које је цио свијет чуо

Је ли Српски корјен тамо труо

Да из њега изниче шикара

Из које се црногорство ствара

Та хибридна нација и нова

На темељу Царства Србинова

Куне вила издајника Мила

Кога држи злочиначка сила

И Ватикан и Западне паре

Више вјере има у доларе

Но у Земљу ђе га мајка роди

Од браће му милији изроди

Како Србин ово да спријечи

И да своје ране излијечи

Па да крене путем старе славе

Буде дио од Српске државе

К'о што Црној Гори и припада

Ка' у доба Николе и Рада

Зајеца се Дурмиторска вила

Па другима ријеч препустила

Тад устаде вила из Крајине

Па је сузе брисала сестрине

Замоли је да остане с њима

Јер још вила да говоре има

Ја сам јутрос полећела сама

Са дворова Јанковић Стојана

На Динари одморила крила

Ђе сам некад са Војводом била

Горке сузе низ лице пролила

Гледајући Српска села мила

Која данас пропадају пуста

Но ми магла не дозволи густа

Да погледом обиђем Крајину

Опустјелу Српску постојбину

Која данас поробљена спава

Над њом лебди усташка држава

Која Србе смаче и протјера

Подједнако с југа и сјевера

То је рана што зарасти може

Кад се Срби на Балкану сложе

И направе Државу до Книна

Од свих старих Српских покрајина

Јер овако ништа добро није

Тад устаде вила с Романије

Што је стигла још прије уранка

Из пећине Старине Новака

Па је зором на Требевић сјела

Да посматра Сарајевска села

А онда је разавила крила

Да гроб нађе Принципа Гаврила

Са којим је мало прозборила

Онда сестра брата изљубила

Па се дигла на лагана крила

Да прелети Српску Републику

Србинову будућност велику

Која ниче у крвавом рату

А у инат свакоме џелату

Створише је јунаци у боју

Што не даше ђедовину своју

Па је данас понос Српског рода

Јер је с њоме гранула слобода

Жарко сунце још јој јаче сини

Са Србијом да се уједини

Кад се двије сестре уједине

Припојиће све Српске крајине

Зато виле моје сестре миле

Што сте данас на сабору биле

Чим одете у своје крајеве

Пробудите троглаве змајеве

Нека бљују и огањ и ватру

Да се силе антисрпске сатру

Обновимо темељ царства свога

К'о у доба Душана Силнога

Онда вила са Триглава рече

Ја се Богу молим свако вече

Да се Срби сложе и обоже

Па се онда то десити може

И тада би Срби Словеније

Своја права остварили прије

А и браћа из Македоније

Којим данас тамо лако није

Без велике и јаке Србије

Хвала сестре Нагоркиња вели

Наши снови данас су се срели

Ја која сам родом с Равне Горе

Подржавам такве разговоре

Са данашњег нашега сабора

Порука се Српству послат' мора

А она је једноставна, лака

Нек је чује Српска кућа свака:

„Боже драги ти једини можеш

Твојом вољом да Србе поможеш

Уједини Србе на Балкану

Да нам дјеци љепше зоре свану!“