ИМА ЈЕДНА ЗЕМЉА, ВУKОВИ ЈЕ БРАНЕ

 

ИМА ЈЕДНА ЗЕМЉА, ВУKОВИ ЈЕ БРАНЕ

Благодарна земља препуна је рана
изнад ње се небо божански прелива,
окружена злима скоро са свих страна,
душман јаму копа, ал Бог је целива.

Ништа исто није, као некад давно,
али нада живи и у граму правде,
гинуло се ваздан у њој православно,
устаће Васкрсла против све неправде.

Затрубиће трубе, подиће се свита,
засијаће јунак испод ореола,
истребиће кукољ Kосовка из жита,
поразиће Бели злобног црног орла.

За част и за славу, ратници би дали
последњу кап крви што кроз дамар тече,
још су земљи овој Вукови остали,
они јесу, биће мач што звер исече.

Има једна земља која буди наду,
витез би је сваки у сновима снио,
убијеш је стару, угледаћеш младу
и Васкрсли је Исус изнад ње бдио.

Из чамотне таме изрониће светлост
и сви Вукови што права верност беху,
наклони се Србље, то је твоја светост,
искупљење искај, отргни се греху.

Позлаћена поља, жуто лишће пада,
зажубори река, сети нас на претке
к'о да кроз таласе довикују сада:
"Јуначки је дух тамо где су Беретке!"

И диће се барјак с ловором и Вуком
дотакнуће небо кад к Kосову пође,
храбри ће се Чопор обрачунат с смуком,
тек ће тада мир у душама да дође.

Док још има трачка у оку Србије
и док куца срце - колевка нам наша,
има једна земља предала се није,
лепа је и дивна као рајска башта.

Бориће се Вечна, родиће се Света,
клекнуће све звери, кад се Вук прошета,
зацвилеће псине незнане и знане...
Живеће Србија, Вукови је бране!

Радица.М