Аутор Срђан Соковић Соко ВОЈВОДА ВУК

Српски односно комитски војвода 

Војин Поповић

ВОЈВОДА ВУК  

 

Да вам причам браћо моја мила

Што сам чуо од горскијех вила

О јунаку Поповић Војине

Што погину да нам зора сине

Српска зора што се чека дуго

Шта би Србин мога радит друго

Да се бори да не губи наду

За слободу Срби гинут знаду

Као што је и Вук војвода

Дао живот да сине слобода

Прије тога дуго се борио

Код Срба је славу заслужио

Да га памте покољења многа

Те допаде царства небескога

Да он тамо живи обитава

Вукова је не пролазна слава

У Сјеници ђе је рођен био

Отац му је ропства допануо

Пашин конак неко попалио

Зато га је паша оптужио

Те га тамо мучише и бише

Кад му оца ропства избавише

Породица у Крагујевац оде

У Сјеници није им слободе

Ту је Вук у школу ишао

Од војводе Мицка је слушао

О борбама у Србији Старој

Са Турцима за слободу драгој

Вук је зато тврдо ријешио

Војну школу он је завршио

Потпоручник он тада постаде

Старој Србији да се бори оде

Храброшћу је тамо задивио

После тога Београду се вратио

У балканским ратовима био

Одреде је јуначки водио

Куманову и Сртевици бици

Бјеше тада Вук у прилици

Да покаже тада храброст своју

И Бабуне том љутоме боју

У Вељем рату се Вук борио

На Мачви се много прославио

У Вукове одреде у су били

Добровољци што су долазили

Из далеке земље Америке

Заслуге су њине превелике

У Вељему рату што су били

Албанији с Вуком оступили

По пробоју Солунскога фронта

У јуришу на Странвинском вису

Бугари им одољели нису

Али Вука талија издаде

Рањен Вук у заклон тада паде

Када су хтјели да превију рану

Други метак у срце му допану

Тако Вуче погину у борби

Али славу херојску он доби

Да га памти мало и велико

Славиће га српство свеколико

Ка хероја и српскога сина

Вукова је постала судбина

Докле сунце са истока грије

Он је јунак од земље Србије